Vjeruje se da je 30 ljudi bilo predmetom prisilnog nestanka u Nepalu u periodu između 1960. i 1989. Ovaj broj se povećao tokom desetogodišnjeg sukoba između gerile Maoist-a i vlade u Kathmandu. Više od 10,000 ljudi je ubijeno u sukobu u periodu od 1996. do 2006., dok Međunarodni crveni krst  procjenjuje da je 1,383 ljudi nestalo. Državna komisija za ljudska prava  daje manji broj od 789 nestalih. Izvještaj koji je objavio 2011. Centar usluga neformalnog sektora koji su grupa za borbu za ljudska prava tvrdi da je više od 1,000 ljudi nestalo.

Prema uslovima Sveobuhvatnog mirovnog sporazuma koji je potpisan u novembru 2006. godine,trebalo je uspostaviti Komisiju za istraživanje prisilnih nestanaka, ali je to odgođeno zbog uzastopnih vlada. Vladina inicijativa da se odustane od postupaka protiv onih koji su optuženi za kršenja ljudskih prava uključujući i one koji su optuženi za ubistvo i otmice tokom sukoba, osporena je od strane Vrhovnog suda 2012. godine. U aprilu 2014. Zakon o tranzicionoj pravdi kojim se određuje uspostava Komisije za istinu i pomirenje, te Komisija za istraživanje prisilnih nestanaka, je konačno usvojen. Grupe aktivista za borbu za ljudska prava su kritikovale ovaj zakon ali su oni koji su ga podržali insistirali da se njim neće dozvoliti kažnjavanje za ozbiljne zločine, iako je napisan u kontekstu tranzicione pravde i omogućavanja provedbe mirovnog sporazuma.